Šta je Built-to-suit i koje su njegove prednosti?

Built-to-suit je tip izgradnje objekta prema tačnim specifikacijama i potrebama korisnika. Objekti, odnosno hale se grade po specifikaciji budućeg korisnika i u skladu sa zahtevima biznisa.

Hale izgrađene po Built-to-suit rešenju mogu varirati od jedne do više, a njihova namena i dizajn mogu biti raznoliki.

Najčešći korisnici ovog tipa izgradnje prostora su proizvodna preduzeća. Razlog tome je potreba za specifičnim radnim okruženjem, opremom kao i pratećom infrastrukturom.

Zakup ovakvog tipa objekta je izuzetno koristan sa stanovišta korisnika. Zasniva se na prilagođenim, postojećim ili potpuno novim halama koje ne zahtevaju dodatna značajna ulaganja.

Korisnici Built-to-suit (BTS) rešenja ostvaruju niz prednosti ukoliko se odluče za ovaj vid izgradnje objekta. Više o njima, kao i o tipovima preduzeća koja se najčešće javljaju kao korisnici, možete saznati u nastavku teksta.

Koji su benefiti BTS rešenja?

Prednosti Built-to-suit rešenja se najčešće ogledaju kroz sledeće faktore:

– Fleksibilnost
– Korisnička podrška
– Pravne i administrativne olakšice
– Optimizacija raspoloživih sredstava

Built-to-suit rešenje nudi fleksibilnost kroz prilagođeni radni prostor koji u fokusu ima potrebe proizvodnje ali i potrebe zaposlenih.

Bilo da se radi o skladišnom prostoru sa tačno određenim specifikacijama ili proizvodnom pogonu sa specifičnom pratećom infrastrukturom, BTS rešenje je odličan izbor jer se adekvatno može prilagoditi da odgovori svim zahtevima.

U bilo kojem poslovanju je od suštinskog značaja da klijenti osete da nisu sami. Odlična korisnička podrška igra bitnu ulogu u izboru poslovnog prostora.

Kod Built-to-suit rešenja stanodavac se dodatno posvećuje klijentu i može se reći da postoji partnerski odnos stanodavca sa klijentom.

I upravo je to najveći benefit ovog tipa izgradnje – U svakom trenutku se prilazi klijentu sa željom da se pruži podrška na više nivoa kako bi njegov posao mogao neometeno da teče i da se razvija.

Procesi dobijanja dozvola i izgradnje mogu oduzeti dosta vremena. Zahvaljujući Built-to-suit rešenjima, klijenti svoje vreme mogu posvetiti planiranju sopstvenih biznisa i strategiji širenja, jer će navedeno za korisnika izvršiti stanodavac/vlasnik nekretnine.

BTS omogućava vlasnicima preduzeća da optimizuju troškove i svoja raspoloživa sredstva usmere u razvoj biznisa umesto u nekretninu i infrastrukturu, što automatski dovodi do daljeg rasta preduzeća.

Kome su namenjena Built-to-suit rešenja?

Built-to-suit prostore koriste preduzeća koja žele da imaju garantovano kvalitetno i efikasno radno koje odgovara potrebama biznisa.

Preduzeća koja koriste Built-to-suit rešenja dolaze sa namerom da maksimiziraju iskorišćenost prostora, efikasnost i optimizuju svoja operativna sredstva.

Built-to-suit rešenja su posebno pogodna za proizvođače kojima treba tačno definisan radni prostor i sva propratna infrastruktura. Na jednom mestu mogu dobiti idealne uslove za proizvodnju, montažu, pakovanje skladištenje, paletiranje itd.

Skladišta izgrađena po BTS rešenju su postala popularna opcija i za mnoge e-commerce kompanije. Njima je potreban značajan skladišni prostor, a većina ovih preduzeća nema dovoljno sredstava za izgradnju sopstvenog objekta koji odgovara njihovim potrebama.

Industrijski park Pobeda nudi najsavremenija Built-to-suit rešenja na svom prostoru. Industrijski park Pobeda je odličan izbor za svaki tip preduzeća imajući u vidu tehničke karakteristike, fleksibilnost i raznovrsnost objekata dostupnih za zakup.

Velika pogodnost je što Pobeda vrši kompletno projektno upravljanje, što pravno gledano, ali i iz ugla administracije predstavlja veliko olakšanje. Stručni tim Industrijskog parka Pobeda će se pobrinuti da projekat bude završen u skladu sa dogovorom.

Ukoliko želite da Vaše poslovanje podignete na viši nivo uz najmodernija Built-to-suit rešenja Industrijskog parka Pobeda, zakažite sastanak i konsultacije sa našim timom.

SLOBODNE ZONE I NJIHOV UTICAJ NA INDUSTRIJSKE PARKOVE

Slobodne zone predstavljaju jasno definisan i ograđen geografski prostor koji nije deo carinskog područja zemlje u kojoj se nalazi. Postoje u svim zemljama na svetu i za nepunih 40 godina njihov broj je porastao sa 800 na neverovatnih 5400.

U slobodnim zonama se obavlja niz privrednih aktivnosti kao što su proizvodnja, dorada, prerada, usluge pakovanja, trgovina, bankarstvo, osiguranje, transportne usluge, usluge smeštaja, skladištenja i drugi poslovi.

Na ovom području se takođe mogu naći carinske i špediterske ispostave, kao i preduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Slobodne carinske zone su generalno organizovane oko područja pogodnih za trgovinu kao što su luke, aerodromi, železnice i međunarodni putevi.

Postoje različiti termini za slobodne zone poput:
– slobodne carinske zone
– slobodne ekonomske zone
– izvozno prerađivačke zone
– spoljnotrgovinske zone i dr.

Svi ovi termini označavaju teritoriju sa posebnim pogodnostima koje jedna država daje, uglavnom, stranim investitorima. Te beneficije omogućavaju uvoz robe bez plaćanja carine, poreza, taksi i drugih dažbina uz niz dodatnih pogodnosti.

ZAŠTO SU SLOBODNE ZONE PRIMAMLJIVE KOMPANIJAMA?

Kompanije koje posluju u okviru slobodne zone ostvaruju pravo na razne fiskalne i carinske olakšice i pogodnosti. Time uspevaju da znatno smanje troškove poslovanja što naravno utiče na visinu profita.

Prema zvaničnim podacima Uprave za slobodne zone u okviru Ministarstva Finansija, u Srbiji posluje 215 multinacionalnih kompanija i zapošljeno je preko 40.000 ljudi u slobodnim zonama. U prethodne 3 godine ostvaren je promet od skoro 14 milijardi evra.

Vrednost proizvodnje i izvoza u okviru slobodnih zona se takođe meri milijardama što je jasan indikator koliko kompanije zapravo žele i ovakvo poslovno okruženje. Proizvođače privlači i znatno olakšana administracija kao i pogodnosti izgradnje infrastrukture.

Slobodne zone su zbog svojih pogodnosti često izbor izvozno/uvoznih proizvođača koji na ovaj način žele da steknu konkurentsku prednost na tržištu. Slobodne zone imaju snažnu podršku države što predstavlja veliki faktor stabilnosti i sigurnosti za proizvođače.

INDUSTRIJSKI PARKOVI SU GENERATORI PRIVREDNOG RAZVOJA

Sa druge strane imamo industrijske parkove koji takođe imaju ogroman značaj u razvoju lokalne, nacionalne ali i svetske ekonomije. Oni od lokalnog tržišta prave primamljivo mesto za privlačenje stranih investicija, radne snage i ojačavaju konkurenciju.

Industrijski parkovi olakšavaju poslovanje proizvođačima koje se odluče da budu njihovi stanari jer je omogućena sva namenska infrastruktura kao i pouzdani izvori električne energije, vode i gasa. Svaki prostor unutar parka može biti prilagođen i podređen željama stanara.

Uticaj industrijskih parkova se ogledaju i u činjenici da znatno unapređuju zemlju u kojoj se nalaze usvajanjem novih tehnologija, praćenjem svetskih industrijskih trendova i stvaranjem podsticajnog orkuženja.

Proizvođači uvek imaju izbora da zakupe neki od postojećih prostora unutar parka ili da zatraže da za njihove potrebe bude izgrađen specifičan i prilagođen prostor. Za koju god opciju da se odluče, uživaće iste pogodnosti kao i svi ostali stanari parka.

KAKO SLOBODNE ZONE UTIČU NA INDUSTRIJSKE PARKOVE?

Slobodne zone i industrijski parkovi imaju mnogo zajedničkih stvari. Nalaze se uglavnom u industrijskim zonama gradova, blizu železnica, luka, aerodroma i međunarodnih puteva. Oba koncepta utiču na sniženje troškova njihovih korisnika kao i pružanje raznih benefita.

Podjednako dobro utiču na priliv stranih direktnih investicija, otvaranje radnih mesta i generalno na ekonomski razvoj lokalne i nacionalne ekonomije. Možemo reći da slobodne zone i industrijski parkovi čine celinu.

Pošto se nalaze na relativno sličnom području i kako bi država povećala ukupni efekat parkova i slobodnih zona na ekonomiju, često se dešava da se slobodna zona (ako već nije) proširi i na teritoriju industrijskog parka.

Time se za stanare, ali i za sam park otvara niz pogodnosti i novih mogućnosti. Šalje se i signal za mnoge kompanije i proizvođače da svoje poslove prenesu ili započnu u industrijskom parku, čime bi iskoristili sve pomenute benefite slobodnih zona i parkova.

Na taj način se proizvođači i kompanije mogu lakše izboriti sa izazovima koji su prisutni u današnje vreme automatizacije, novih tehnologija i velike konkurencije u proizvodnoj i drugim industrijama.

Industrijski park Pobeda je odnedavno postao deo slobodne zone Novi Sad čime su stvoreni uslovi za dodatni priliv stranih investicija i značajan privredni rast čitave zemlje. Ostvarena je velika poslovna šansa za sam park ali i za sve aktuelne i potencijalne stanare.

Pobeda je ovim činom postala jedan od retkih industrijskih parkova u zemlji koji može da pruži zakupcima logističke i proizvodne kapacitete ali i skladišne i kancelarijske prostore, omogućavajući im tako da unaprede posao i steknu veću konkurentsku prednost.

 

Inovacije – ključ uspeha proizvodnje

Prema McKinsey istraživanju, 84% rukovodilaca kaže da njihov budući uspeh zavisi od inovacija. Pored činjenice da inovacije omogućavaju organizacijama da ostanu relevantne na konkurentskom tržištu, one takođe igraju važnu ulogu u ekonomskom rastu.

Sposobnost rešavanja kritičnih problema zavisi od inovacija, a zemljama u razvoju je to potrebno više nego ikada. Inovacija je po definiciji uvođenje nečeg novog. Bez inovacija ne može biti napretka. Ona je zaista osnovni razlog modernog postojanja. Promene su neizbežne i u većini slučajeva, inovacije stvaraju pozitivne promene.

Mogućnosti razvoja proizvodnih industrija

Inovacije u proizvodnim industrijama utiču na sve aspekte poslovanja, prvenstveno na efikasniju proizvodnju a samim tim i na kvalitet proizvoda i usluga.

U zavisnosti od strategije razvoja, kompanije mogu uvoditi inovacije u postojeće sisteme različitim intenzitetom.U literaturi se često ističe podela inovacija prema stepenu promena koje donose: inkrementalne, koje podrazumevaju postepeni razvoj i poboljšanja na postojećim i oprobanim proizvodima i procesima i radikalne, suštinski izmenjene i kvalitativno nove inovacije.

Promene koje rezultiraju uvođenjem inovacija su najčešće organizacione i operativne, one koje utiču na optimizaciju procesa rada i toka proizvodnje ali takodje mogu biti primenljive i na druge sektore koji se tiču kontrole, administracije, logistike i upravljanja.

U istraživanju iz 2017. na temu inovacija, “PWC” je otkrio da je rast prodaje glavna metrika za inovacije, jer njihovom uspešnom primenom neretko kompanije ostvaruju i dvocifren godišnji rast.

Inovacije kao sredstvo povećanja konkurentnosti

Na visoko kompetitivnom tržištu proizvodnih industrija inovacije mogu imati značajan uticaj na relevantnost kompanije na tržištu. Inovacije mogu unaprediti vreme trajanja proizvodnog procesa, efikasnost, vreme između većeg broja operacija ili odeljenja i unaprediti kvalitet, kako bi se obezbedilo:

• – brže pozicioniranje proizvoda na tržištu
• – kreiranje jedinstvene ponude
• – nove poslovne i razvojne prilike
• – efikasnije korišćenje proizvodnih kapaciteta
• – upravljanje zalihama
• – veću prodaju i profit

Jedan od ključnih načina da se očuva kompetitivna pozicija u proizvodnim industrijama jeste primena novih tehnologija, digitalizacije i automatizacije. Time inovacije postaju sastavni deo poslovanja, a kompaniji omogućavaju razvoj i vodeću poziciju na tržištu.

U cilju optimizacije proizvodnih procesa, industrijski park Pobeda predstavlja dobro rešenje, koje podržava ekspanzione planove i pruža sve preduslove za uspešan biznis time što obezbeđuje adekvatan radni prostor u kome se biznisi mogu fokusirati na optimizaciju procesa.

Industrijski park Pobeda, prostire se na ukupnoj površini 38 hektara, više od 110.000 m2 postojećih prostora i 17 hektara zemljište za dodatni razvoj. Sa pouzdanom infrastrukturom, prilagođenom svim tipovima proizvodnje, kompanijama pruža mogućnost velikih razvojnih potencijala.

Izazovi sa kojima se suočavaju proizvodne industrije

Nove tehnologije u proizvodnji i velika konkurencija su samo deo izazova sa kojima se suočavaju proizvodne industrije, a pojava pandemije poslednjih godina pokazala je dodatnu važnost prilagođavanja na promene izazvane globalnom krizom.

Automatizacija i primena robota u proizvodnim procesima

Nove tehnologije i automatizacija proizvodnih procesa već godinama transformišu rad fabrika. To se najbolje vidi kroz oslobađanje radnika od repetitivnih poslova, povećanje efikasnosti, sigurnosti, kvaliteta i kvantiteta proizvodnje, kao i kroz smanjenje troškova i rizika. Međutim, implementacija novih tehnologija je strateški mnogo veći izazov.

Brzina razvoja tehnologija često stvara konfuziju i otpor, ali automatizacija proizvodnje i uvođenje robota vodi u pravcu stvaranja pametnih fabrika i inteligentnih sistema. Iako je automatizacija uvedena da bi se radnici oslobodili od repetativnih poslova, njena direktna posledica je izloženost podataka u sajber prostoru. U takvom okruženju, pitanje sigurnosti podataka postaje apsolutni prioritet. Stoga uvođenje savremenih sistema donosi set novih izazova koji se tiču stručnosti kadrova.

Ljudski resursi

Za osiguravanje bezbednosti svakog kompjutera i interne poslovne mreže, neophodno je imati kvalifikovano i pouzdano osoblje, što pokazuje da nijedna fabrika ne može da funkcioniše bez radnika različitih profila.

Jedno od rešenja za pronalaženje ovih resursa može biti okretanje lokalnoj zajednici i stvaranje partnerskih odnosa sa organizacijama i obrazovnim institucijama kako bi se planski radilo na profilisanju kadrova za kojima postoji potreba. To je posebno pogodno raditi u sredinama koje raspolažu sa velikim brojem stanovništva kao i obrazovnim institucijama različitih nivoa.

Organizacija rada

Uz pandemiju i konkurenciju shvatamo značaj odgovora organizacije na spoljne promene. U tako surovim uslovima neophodno je primeniti nove načine organizacije rada, među kojima se agilna organizacija pokazala kao najdelotvornija.

Agilna organizacija podrazumeva modularan način proizvodnje koji omogućava brze i lake izmene, brzu proizvodnju i visok nivo prilagodljivosti potrebama rada. Takođe, agilna proizvodnja obuhvata i tehnologiju kao svoj sastavni deo tako da je veoma primenljiva u modernoj proizvodnji, posebno ako je okrenuta ka transformaciji u pametnu fabriku.

Lanac snabdevanja

Snabdevanje je oduvek bila karika koja povezuje celo poslovanje i čiji prekidi ugrožavaju kompletan biznis. Tokom pandemije pokazalo se do koje mere je to tačno, posebno zbog zavisnosti od sirovina koje stižu sa različitih krajeva sveta.

Proizvođači koji su se okrenuli korišenju lokalnih resursa za snabdevanje sirovinama i primenili agilan model proizvodnje, uspeli su da se prilagode novoj situaciji, unaprede svoje poslovanje i prevaziđu izazove tokom 2020. i 2021. godine.

Bez obzira na težak period, pokazalo se da proizvodne industrije imaju puno snage i spremnosti da pronađu bolja i novija rešenja. Među njima su i industrijski parkovi koji pružaju sve uslove za pokretanje i razvoj proizvodnje, kao i lako prilagođavanje izazovima u poslovanju.

Industrijski park Pobeda smešten na samo 3 km od centra Novog Sada predstavlja idealno rešenje za razvoj uspešne proizvodnje. Raznovrsni kapaciteti omogućavaju da na jednom mestu organizujete proizvodnju, skladištenje i administraciju. Još važnije u parku Pobeda imate mogućnost proširivanja kapaciteta i izgradnju bulit-to-suit rešenja prilagođenog potrebama vašeg biznisa.

INDUSTRIJSKI PARKOVI KAO POKRETAČI SVETSKE EKONOMIJE

Značaj industrijskih parkova je ogroman za razvoj ekonomije, od lokalnog i regionalnog do globalnog nivoa. Oni predstavljaju moderne platforme koje pružaju odlične uslove za ulaganje i razvoj, podstiču industrijski razvoj, a zemljama donose velike benefite.

Na koji način industrijski parkovi već više od jednog veka oblikuju razvoj proizvodnje, trgovine, transporta i ekonomije uopšte, najbolje se može sagledati kroz uspešne primere i brojke.

Pozicija industrijskih parkova danas

U visoko razvijenim zemljama industrijski parkovi su ogromni biznis centri sa svom neophodnom infrastrukturom i na raskršćima ključnih transportnih veza. Stanarima je olakšano poslovanje, korišćenje resursa, primena kružnog modela poslovanja, smanjenje troškova i bolje upravljanje rizicima.

Najuspešniji primer u tom kontekstu je Kina koja je za četiri decenije prošla kroz neverovatan razvoj. U tom periodu otvoreno je 215 industrijskih parkova na nacionalnom nivou i preko 1000 parkova na nivou provincija. Parkovi su planski otvarani prema ekonomskim potrebama svake regije, ostvarujući tako ogroman ekonomski i industrijski razvoj. Kina je dosegla toliki nivo razvoja da danas pruža finansijsku i tehničku podršku parkovima pod okriljem Organizacije industrijskog razvoja Ujedinjenih nacija – UNIDO.

Za nerazvijene i srednje razvijene zemlje, industrijski parkovi su najefikasniji način da se stimuliše ekonomski razvoj, industrija modernizuje i prihvati inovacije, da se poveća broj radnih mesta. Najvažnije je da se razvojem parkova privlače strane investicije što ima stratešku važnost za ove zemlje.

Industrijska utopija

O razmerama koje parkovi mogu da donesu ekonomskom razvoju slikovito govori primer trećeg najvećeg američkog industrijskog parka i jednog od deset najvećih na svetu. To je MidAmerica Industrial Park koji postoji već 60 godina i nosi nadimak “industrijska utopija”. Sasvim zasluženo, jer je park udomio 80 kompanija, sa preko 4500 zaposlenih, a tu je smešten i Google-ov drugi najveći data centar.

MidAmerica industrijski park u svojoj ponudi uvek ima kapacitete spremne za izgradnju novih objekata prilagođenih potrebama stanara, lak pristup izvorima vode, uslugama upravljanja otpadnim vodama, izvorima energije, struju od čak 1900 MWatt. Brojne administrativne i poreske olakšice dolaze kao posebna pogodnost jer se park nalazi na teritoriji plemena Čeroki. To je jedna od brojnih oblasti pod posebnim statusom u okviru pravnog sistema SAD unutar koje je moguće ostvariti drugačije, povoljnije uslove za poslovanje.

Industrijski parkovi u brojkama

Kada se industrijski parkovi posmatraju iz ugla brojki, tu se među prvima izdvaja Indija sa 4347 parkova i 102209,27Ha raspoloživog zemljišta. Posmatrani pojedinačno prema površini, najveći svetski parkovi su:

• – Jubail Industrial City, Saudijska Arabija – 920 km² – površina veća od Njujorka
• – 2. Alberta’s Industrial Heartland, Kanada – 582 km²
• – 3. Tahoe-Reno Industrial Center – Sjedinjene Američke Države – 432 km²
• – 4. Yanbu Industrial City, Saudijska Arabija, 185 km²
• – 5. KAEC Industrial Valley, Saudijska Arabija, 181 km²

Zanimljive su i brojke koje se tiču radnih mesta unutar industrijskih parkova. Prema dostupnim podacima u periodu od 2013. do 2019. godine, u Rusiji je utrostručen broj zaposlenih, sa početnih 56.770 stigli su do 163.650 aktivnih radnih mesta.

Poznati su i podaci o broju zaposlenih u Quonset parku koji je vodeća snaga razvoja na Roud Ajlendu u Americi. Nekada pomorska baza, ovaj industrijski park danas udomljava preko 200 kompanija i obezbeđuje 12.200 radnih mesta. Park je lider u kreiranju novih poslova, a trenutno čini 17% proizvodnih radnih mesta u državi. Lideri su i u podsticanju ekonomskog razvoja jer privlače 2 milijarde privatnih investicija.

Tačne brojke o industrijskim parkovima i njihovom uticaju na ekonomski razvoj Srbije još uvek nisu dostupne. Međutim, poznato je da se interesovanje investitora značajno povećava za ovaj tip objekata u regionu Jugoistočne Evrope i to je bio jedini sektor nekretnina koji je do kraja 2020. godine zabeležio porast investicija za čak 385% u vrednosti od 75 miliona evra.

Industrijski park – koncept budućnosti

O značaju industrijskih parkova govori činjenica da je njihov koncept poslužio kao uzor za stvaranje novih platformi, kao što su agro-industrijski parkovi, tehnološki odnosno naučni parkovi, inovacioni distrikti i eko-industrijski parkovi. To svedoči o mogućnostima prilagođavanja ovog koncepta različitim uslovima, kao što je sve složenija svetska ekonomija i potreba za novim proizvodnim procesima i strukturama. Industrijski parkovi sa lakoćom odgovaraju na nove zahteve tržišta, unapređuju se i postaju integralni deo industrijskog razvoja i nadalje.

Slobodne zone i pogodnosti za kompanije

Slobodne zone su prostori osmišljeni kako bi se podstakla proizvodnja i trgovina, a smanjili troškovi i administracija. One stimulišu investicije u mnogim delatnostima, a posebno su interesantne za proizvodnju, skladištenje, logistiku i trgovinu.

Ovakvi koncepti su široko primenljivi u svim zemljama i odstupaju samo u odnosu na zakonske okvire države u kojoj se nalaze. Nalaze se na područjima sa mnogim geografskim prednostima za trgovinu i potpuno su infrastrukturno opremljeni.

U Srbiji su 2019. godine slobodne zone generisale oko 3 milijarde evra investicija, ostvarile 5 milijardi evra prometa sa preko 200 multinacionalnih kompanija i 37.000 zaposlenih.

Prednosti slobodnih zona

Poslovanjem u slobodnoj carinskoj zoni obezbeđuju se specijalne pogodnosti u oblasti poreza, uvoza, carine i administracije. U Srbiji je dodatna olakšica i slobodna trgovina sa Evropskom unijom, članicama EFTA, Ruskom Federacijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom i Sjedinjenim Američkim Državama. Benefiti dostupni samo u slobodnim zonama omogućuju smanjenje troškova i brže poslovanje.

Kome su namenjene?

Slobodne zone posebno pogoduju biznisima koji se bave skladištenjem robe, uvozom sirovina i proizvoda, sklapanjem i daljim transportom. Ukidanjem nameta na procese rada, kompanijama se smanjuju troškovi, omogućava plasiranje robe po konkurentnijoj ceni, a pružaju se i povoljniji uslovi za nabavku sirovina i robe kompanijama van zone.

Slobodne zone imaju veliku ulogu u privlačenju investicija. Poslovanje u slobodnoj zoni ima indirektan uticaj i na lokalne kompanije, jer i one uživaju benefite ukoliko sarađuju sa firmama unutar slobodne zone.

Zaokruživanjem ovog procesa, kompanije smeštene u okviru slobodne zone mogu lakše da dostignu i održe svoj pun poslovni potencijal.

Uticaj pandemije na proizvodnju

Pandemija virusa COVID-19 uzrokovala je usporavanje globalne ekonomije. Velike promene u potražnji i izazovi sa distribucijom ukazali su na slabe tačke u globalnom načinu organizacije proizvodnje. To su najviše osetile kompanije koje su svoje sektore proizvodnje rasporedile na različita i udaljena mesta.

Globalna ekonomija

Uticaj pandemije se na različite načine odrazio na globalnu ekonomiju. Prvensteno zbog naglih promena u potražnji za određenim proizvodima. Industrija medicinske opreme, higijenskih i osnovnih proizvoda za život suočile su sa ogromnom potražnjom, što je dovelo i do njihove kratkoročne nestašice.

Kompanije sa složenim distributivnim procesima u proizvodnji, suočile su se sa poremećajem u lancu snabdevanja zbog otežanog reagovanja u kriznim situacijama. Sve industrije se rapidno prilagođavaju “novoj normalnosti” uvodeći promene i fleksibilnost u svoje poslovanje.

Organizacija poslovanja

U periodu kada je pandemija postala sastavni deo života i rada, strateško planiranje je od ključne važnosti za osiguranje povezanog i prostorno uravnoteženog poslovnog ekosistema, koji poboljšava saradnju između lanaca snabdevanja, promoviše inovacije i osigurava kompatibilnost sa lokalnim ekosistemima.

U tom procesu tražiće se rešenja koja su ekološka, a ujedno proizvođačima obezbeđuju lako skaliranje proizvodnje i fleksibilnost u organizaciji.

Industrijski parkovi mogu u tome imati važnu ulogu, jer pružaju mogućnost organizovanja svih procesa proizvodnje i distribucije. Takođe, dobrim transportnim konekcijama olakšavaju nabavku sirovina i upravljanje gotovim proizvodima.

Važnost fleksibilnosti i adaptivnosti objekata za proizvodnju

Prilagođavanje postojećeg prostora, umesto selidbe i premeštanja proizvodnje u veće objekte kada dođe do povećanja proizvodnje, smanjuje troškove i dovodi firmu do sledećeg nivoa uspeha.

Sa proširenjem kapaciteta vlasnici biznisa se najčešće odlučuju da grade nove objekte ukoliko imaju mogućnosti za to, ili proširuju postojeći prostor. Obe opcije imaju određena ograničenja, ali to nije jedino rešenje za proizvođače.

Industrijski parkovi nude dugoročnu saradnju proizvođačima i mogućnost brzog i lakog širenja kapaciteta. Funkcionalni industrijski parkovi su kreirani sa ciljem da brzo reaguju u skladu sa rastom biznisa svojih stanara. Na taj način idu u korak sa dinamičnim trendovima i <strong> garantuju da objekti savršeno odgovaraju potrebama savremenog poslovanja.

Fleksibilne opcije zakupa

Obaveze dugoročnog plaćanja zakupa mogu doneti momenat neizvesnosti i to može da utiče na rast proizvodnih biznisa. Ovo je naročito izraženo u situacijama kada postoji realna potreba za poslovnim zaokretom zbog promena na tržištu ili u samom poslovanju.

Uz sva prethodna iskustva u proizvodnoj delatnosti, dešavanja tokom prošle, 2020. godine, dodatno su ukazala na potrebu da se poslovanje održava što agilnijim i fleksibilnijim. Prošle godine proizvodni biznisi su imali naročito velike izazove i bilo je neophodno da se prilagode novonastaloj situaciji. Zato je za proizvođače važno da industrijski objekti u kojima organizuju svoje celokupno poslovanje od proizvodnje, preko skladištenja do administracije budu fleksibilni i raznovrsni, po garantovano istoj ceni osnovnih troškova za sve vreme trajanja ugovora.

Industrijski park Pobeda nudi sve što je neophodno za rast biznisa

Industrijski park Pobeda koji se nalazi na svega 3 km od centra Novog Sada, nudi pomenute fleksibilne i raznovrsne objekte za sve tipove i faze proizvodnje. Pobeda predstavlja modernu i pouzdanu platformu za jednostavno, brzo i komforno pokretanje i upravljanje proizvodnjom.

Park Pobeda nudi prilagođavanje postojećih objekata ili izgradnju novih prema potrebama svakog ko želi da postane stanar. U oba slučaja energetski izvori se postavljaju na mesta po potrebi stanara, tako da svi proizvodni procesi budu maksimalno optimizovani.

Uz sve pogodnosti koje vam Pobeda omogućava uštedećete resurse, vreme i dobićete najbolje prostorno rešenje za svoj biznis.

Umesto nepotrebnih troškova odlučite se da smestite vašu proizvodnju u industrijski park koji vam obezbeđuje sve uslove za kontinuirani rast.

Simbioza industrijskih parkova i lokalne zajednice

Prednosti smeštanja proizvodnje u industrijski park su ogromne i odražavaju se na brojne aspekte biznisa. Od ušteda na različitim nivoima poslovanja do činjenice da radite u okruženju koje se u svakom trenutku prilagođava potrebama vašeg biznisa.

Međutim, dobro razvijeni industrijski parkovi imaju daleko širi društveni i ekonomski značaj. Ne samo da podstiču razvoj poslovanja i proizvodnje, već dugoročno gledano imaju pozitivan uticaj na lokalnu i regionalnu zajednicu kojoj donose mnogo više.

DIREKTAN UTICAJ INDUSTRIJSKIH PARKOVA

Na prvom mestu je svakako stvaranje novih radnih mesta. Industrijski parkovi koji privlače investitore, proizvođače, ali i podstiču pokretanje novih proizvodnih delatnosti, kao krajnji rezultat utiču na povećanje zaposlenosti stanovništva. To će dodatno lokalnu zajednicu učiniti poželjnim mestom za dolazak nove radne snage različitih profila i obrazovnih nivoa.

Povoljna poslovna atmosfera usmeriće lokalnu zajednicu da razvija stambene kapacitete neophodne za zaposlene u industrijskom parku. Razvoj novih ili već postojećih naselja u okolini parka ima direktan društveno-ekonomski uticaj, jer na 50 zaposlenih obezbeđuje:

• – podršku za 300 do 400 ljudi
• – potrebu za 75-100 domova
• – 200 školske dece
• – potrebu za 6 učitelja/nastavnika
• – podsticaj kupovine oko 100 automobila
• – siguran opstanak barem 10 prodavnica
• – održivost dodatnih 10 profesionalnih zanimanja (zubari, doktori, advokati)
• – kupovinu robe proizvedene na ukupnoj površini od 1000 hektara

Detaljan izveštaj o uticaju velikih industrijskih parkova na male zajednice možete pronaći na sajtu Američke asocijacije za planiranje na linku ovde.

Zbog specifične organizacije industrijskih parkova, proizvođači lakše sprovode mere smanjenje emisije zagađenja u odnosu na samostalne fabričke komplekse. Samim tim i stanovništvo ima veću motivaciju da se naseljava u blizini parkova i svojih radnih mesta. Takođe, na pozitivan odnos utiče usmerenost parkova ka zelenim industrijama, alternativnim ekološkim rešenjima i smanjenju zagađenja životne sredine. Sve to je uticalo na afirmativan odnos zajednice prema konceptu industrijskog parka.

Industrijski parkovi su odlični katalizatori znanja, daju ekonomski impuls i podstiču razvoj. Industrijski parkovi su postali efikasni proizvodni habovi za organizovanje proizvodnih preduzeća u klastere. To su skupovi kompanija iz jedne industrije koje uz međusobnu dobru povezanost i saradnju generišu odlične poslovne rezultate. Unutar takvih zajednica zaposleni više ulažu u svoje znanje i veštine, razmena znanja i radne snage teče lakše, tehnološki napredak je brži, a proizvođačima obezbeđuje bolji nastup na tržištu.

INDIREKTNI UTICAJ INDUSTRIJSKIH PARKOVA

Kao centri industrijskog i proizvodnog razvoja, parkovi donose i potrebu za digitalnom transformacijom i sve većom potrebom za informacionim tehnologijama kao deo četvrte industrijske revolucije (automatizacija, razmena podataka, Internet of Things, cloud sistemi). Tehnološke inovacije postaju deo parkova, primenjuju se veliki data sistemi i razvija se “pametna” proizvodnja. Uvođenjem tehnologija u sistem rada, organizaciju i pružanje usluga, industrijski parkovi podstiču razvoj IT industrije u okruženju, privlače mlade ljude i stvaraju povoljno okruženje za pokretanje novih biznisa iz sfere informacionih tehnologija.

Važan uticaj industrijskih parkova na užu i širu zajednicu je privlačenje investicija u manje razvijene regije. Strateško pozicioniranje parkova može imati veoma širok ekonomski uticaj na razvoj oblasti koje do tada nisu imale dovoljno podsticaja i izvora za razvoj.

Takođe, svi pomenuti direktni i opipljivi uticaji na lokalnu zajednicu vremenom počinju da se prelivaju na šire područje. Sigurnost koju donosi ekonomsko jačanje i veća platežna moć kreiraju podsticajno okruženje u kojem potreba za novim proizvodima, poslovnim i kulturnim delatnostima nadmašuje osnovne ljudske potrebe.

INDUSTRIJSKI PARK KAO NAJBOLJA POSLOVNA ODLUKA

Velike mogućnosti za razvoj proizvodnje glavni su razlog premeštanja biznisa u industrijske parkove. Povoljno okruženje i uslovi prilagođeni potrebama proizvodnje vrlo brzo donose konkretne rezultate biznisima, ali to ne mora biti sve. Kao što smo pokazali, uticaj industrijskih parkova je daleko veći od onog koji pruža svojim stanarima.

Upravo taj širi društveno-ekonomski uticaj u Srbiji jedna je od najboljih preporuka industrijskog parka POBEDA smeštenog u Petrovaradinu. U manjoj zajednici, a na samo 3 kilometra od centra Novog Sada i blizine veoma kvalitetne i visoko kvalifikovane radne snage park POBEDA omogućiće i vam da brzo i jednostavno, a u okviru moderne platforme pokrenete proizvodnju u Srbiji i date svoj doprinos razvoju zemlje.

Razlika između industrijske zone i industrijskog parka

Obezbeđivanje industrijskog prostora sa pouzdanom infrastrukturom na odličnoj lokaciji često može biti ogromna prepreka za proizvodne biznise. Zbog toga se vremenom javila potreba za specijalizovanim rešenjem. To su donele industrijske zone i parkovi koji proizvođačima pružaju sve preduslove za rad i rast nudeći namenski prilagođena i optimizovana rešenja.

Industrijske zone i parkovi nastali su u 19. veku, u neposrednoj blizini urbanih centara, a njihov razvoj posle Drugog svetskog rata išao je u korak sa ogromnim industrijskim razvojem. U tom procesu, pogrešno razumevanje ova dva pojma je dovelo do njihovog poistovećivanja.

INDUSTRIJSKI PARKOVI

Najčešće se nalaze u predgrađima ili u neposrednoj blizini urbanih sredina, ali uvek u blizini važnih saobraćajnica uključujući autoputeve, železničke pruge, aerodroma i luke.

Ipak, ključna i najvažnija razlika industrijskog parka u odnosu na zonu jeste postojanje kompletene namenske infrastrukture. To podrazumeva snadbevanje pouzdanim izvorima električne energije velike snage, vode i prirodnog gasa. Tehničke specifikacije hala obuhvataju šleperske prilaze i vrata, podove velike izdržljivosti, hidrantsku protivpožarnu mrežu, kranove unutar i izvan hala.

Strateškim stvaranjem jasno definisanih, namenksih zona za industrijsku proizvodnju omogućeno je ostvarivanje nekoliko ciljeva.

Organizovanjem proizvodnje u industrijskom parku proizvođači ostvaruju smanjenje troškova poslovanja, kao prvi najvidljiviji benefit. Ne manje značajna prednost parka je i činjenica da biznisima omogućava da drugi u njihovo ime brinu o funkcionisanju prostora, potrebnim tehničkim uslovima, svim pojedinostima funkcionisanja prostora koji inače oduzimaju dragocene resurse neophodne za razvoj i unapređenje poslovanja.

Pored toga, pružanjem niza dodatnih pogodnosti poput prilagođenih uslova za proizvodnju, skladištenje, administraciju kao i mogućnost širenja kapaciteta na jednom mestu, industrijski parkovi postaju pouzdani partneri proizvođačima.

Koncept industrijskog parka kao celine koja pruža neophodne uslove za industrijsku proizvodnju ima posebno važnu ulogu u smanjenju štetnog uticaja na okolinu. Koncentrisanjem i organizovanjem rada više različitih pogona iz različitih industrijskih grana, mnogo je lakše upravljati i smanjivati zagađenje okoline.

Na kraju treba napomenuti da industrijski parkovi olakšavaju komunikaciju unutar zajednice, razmenu iskustava, praćenje trendova i podstiču udruživanje i inovativnost.

INDUSTRIJSKE ZONE

Iako razvijene industrijske zone podrazumevaju koncentraciju industrijskih pogona u gradskim naseljima, u izvornom smislu je reč o delu gradskog prostora namenjenom industrijskoj proizvodnji. Ovakve zone često imaju zajedničku infrastrukturu kao što su industrijska struja, vodovod, kanalizacija i telekomunikacije, dok važne tranzitne saobraćajnice nisu uvek u neposrednoj blizini.

Prema tome, za razliku od industrijskih parkova, industrijska zona nije funkcionalna već prostorna celina. Mogu nastati spontano, ali najčešće se to dešava planski.

Unapred projektovana i realizovana industrijska zona u velikoj meri je atraktivna za uprave industrijskih i prozvodnih preduzeća jer se ne moraju brinuti kako da dođu do terena koji su prema urbanističkim planovima predviđeni za industrijsku proizvodnju.

Danas to dobija sve veću važnost jer su industrijska preduzeća primorana da izmeste svoje pogone sa dosadašnjih lokacija. U takvim prilikama zone predstavljaju savršeno rešenje za njih, a ujedno postaju i snažno sredstvo za privlačenje novih investicija i proizvođača. Za državu ili lokalne uprave to znači pojednostavljenje procedure kao i garanciju planiranja razvoja proizvodnje i zaštite životne sredine.

ZAKLJUČAK

Industrijske zone i parkovi predstavljaju gradska područja koja su po urbanističkom planu predviđena za izgradnju i funkcionisanje fabrika. Razlika leži u činjenici da zona predstavlja skup pojedinačnih proizvođača, dok u parkovima oni svi zajedno čine jednu celinu, unutar koje samostalno rade, ali svima su dostupni potrebni uslovi i dodatne usluge kako bi mogli bolje da rade.

Dodatne pogodnosti koje pruža industrijski park su razlog njihove sve veće popularnosti i isplativosti. U parkovima je sve podređeno efikasnijem radu svakog člana zajednice, usluge su kreirane da podrže njihov poslovni razvoj i najvažnije mogu lako da se prilagode potrebama za povećanjem kapaciteta.

Tako posmatrano, za razliku od zona u kojima su proizvođači prepušteni sebi i sopstvenoj organizaciji, u idustrijskim parkovima sve je usmereno na optimizovanje i olakšavanje poslovanja svakog stanara.